DI-EGO


Ko zna koja sila
nas stvara ni iz čega,
i bira puteve kojim nas vraća,
čiste kao mleko iz sise,
nas, što se rađamo kad mremo...

A nada je nada
tek kad nas iznenadi,
kad iz nas iscedi
i ono malo ljubavi,
i mene nagna da zavidim
što nisam, nevin kao ti,
optužen i osuđen na početak...

I moja i tvoja koža
smrežurana je od puta,
i moj i tvoj pogled
oštar je a mek,
i moj dodir kao i tvoj
nežan je i snažan,
i ja sam kao i ti, sada,
nemoćan i moćan...

Prvo beše ništa
il ne beše,
ko zna koja sila nas
stvara ni iz čega?

Samo onaj ko nauči
da čita suze
pročitaće tajne sve,
koje glasnici zaborave
čim progovore...

ovde