JA DNO


Tenziram između ljubavi i smrti,
suv sam pa me prelazi između dana mrve,
naslutio sam strašnu snagu
a osetio užasnu nemoć,
da li je sve zapisano da bi borba bila uzaludna,
ili je borba uzaludna da bi nemino zapis
ovekovečen bio.

Uzdam se u tvoju snagu
a bespoštedno sam te trošio,
šta život nudi onom koji prekasno shvati,
da li smo plod naše mašte koja neće imati ploda,
ili smo ništa koje ne ume
da ništavnim nazove sebe.

Površan sam jer kopam po površini dna,
nećemo se ostvariti odzvanja mi kao zvona danas,
neka sva zla ljubavi ostanu u meni,
zakopajte me na dno dna,
bez slova, bez interpunkcije, bez simbola.
Kad reči utihnu i pogled zamre
nek ništa više ne zatreperi.

Hipertenziram između ljubavi i smrti.

berger2