JESEN


Već treću godinu oblačim tvoj kaput kad duva severac
i onu kapu što nisi baš volela,
od naše zgrade do knjižare je još uvek
četrdeset dva spora koraka
i pola otrgnutog dela sećanja...

Vetar se odbija od stabla uz zvuk rikošeta,
zvona prikrivaju uobičajen žagor,
skoro prijatan zvuk kiše po opalom lišću,
u Žutogradu slave rođenje...

Ja ću živeti večno
jer tebe imam zauvek,
i uživam u svakom trenutku,
iako je večnost
ono što mi najmanje treba,
jer sam je od tebe dobio...

ovde