LUD PONOS


Odavno ovo među nama nije ljubav,
strah da se ne izgubimo nas
nagoni,
primorava,
iscrpljuje,
cedi.
I samo ponekad uzviknemo da se ne volimo,
ali se time ne promeni ništa,
jer volimo se,
najviše,
jedino,
nerazumljivo,
pogubno,
željni smrti kad zajedno nismo,
a željni samoće
kad se zagledamo i trnemo.

Prebacujemo krivicu, za svetu nebitan zločin,
kunemo,
tražimo slamke spasa,
ti plačući, da potopiš more bola
u koje ćeš potonuti,
ja pišem, više nego što iko može pročitati,
da prikrijem ne izgovorene reči tuge.

Odavno, baš odavno ovo među nama nije ljubav,
iako za nas ništa drugo osim nje ne postoji,
zagrlimo se tad,
stegnemo se iz sve snage,
i na trenutak zaboravimo na apokalipsu,
kada sveta neće biti,
28.09.2021.

Tada bi rekla nešto,
ali pod kišom mojih suza zanemiš,
i sve nam,
po ko zna koji put biva,
uzalud jasno...

berger2