N.N


Za razumevanje sopstvene patnje
potrebno je i pravilno spoznavanje tuđe tuge.
Nisi savršen zato što ti to misliš,
niti si brižan zato što ti tako osećaš,
a ni velik jer se tebi tako čini,
već zato što to jesi.

Eh, da mogu ovaj život živeti iznova,
da se greške isperu, izblede na suncu i nestanu,
da te sretnem, istu, preobožavanu,
a da si nova,
da blistaš u punom sjaju nastanka i ostanka,
bogostvorena za mene iznova i iznova,
kao prvi dečiji udah koji se akvareliše u plač,
osetio bih da to je moj novi život,
ovaj, jedan jedini,
uvek bio.

Da li si znala da neizmerna snaga
nestaje pukom sumnjom u nju,
da poverenje ima katarzične osobenosti,
i da tuđ greh ne oprasmo istim takvim.
Da nemamo dve želje nad željama,
i da strahom od neoprosta sputavamo srca
ma koliko bili opravdani razlozi neopravdanosti.
Ni ja nisam znao da ne znah.
Oboje smo budale!

Neću dočekati prizivano.
Život bez tebe prolazi sporije, al besmislenije,
toliko da sam, svakim kovitlacem stvarnosti
na stroboskopu mojih treptaja,
svestan njegove neumitne prolaznosti.

Od sad me zovite Bilo Paprošlo,
mene, gomilu pepela na zgarištima traganja,
ničiji otisak na neprohodnom putu,
odeveni skelet nezačete slobode,
prah prosut u najmanju reku na svetu,
da umine pre nego izvori.

Doviđenja do jednom!

berger2