POEMA MUZI


Suviše sam ti dozvolio,
svaki slobodni trenutak poziv,
svaki slobodni trenutak sa tobom,
svi drumovi bejahu naši,
i sve opsesije postoje,
kao zov ili nagon...

Šta si videla u meni?
Lepotice, seno mojih želja,
snago, pasijo, kurvo...
Kojom svetlošću te obasjah
i zasenih,
kojom snagom tvoju
snagu pretopih...

Kiša je otirala, vetar je pomeo,
oblaci su smicali, mrak je glancao...
Naviru sećanja, svako malo,
i otvaraju zabranjenu prostoriju
iz detinjstva, u kom sam
čeznuo za njom kao za tobom...

Ti si bila i ostala moja.
Niko to nije mogao shvatiti.
Voliš li još čeprkati, podbadati,
opipavati, slutiti. Voliš li još?
Voliš li se nadati?

O kako sam ostario i iscedio se,
kako sam bez tebe
iz minuta u minut,
živ preminut i ostavljen
na ovoj ubogoj kiši,
na ovom mahnitom vetru,
na ovim turobnim oblacima
i podmuklom mraku,
na ovom promašenom svetu...

Suviše sam ti dozvolio...

berger2