POTOK


Uporno zamišljam, šta šapućeš dok snivaš,
dugo me to drži noćima i danima,
šta li na tim usnama tako budno skrivaš,
sada me, veruj, još više zanima…

Kao da mi neki drugi ja fali,
jer se uvek tražim svuda i u svemu,
na trenutak se ugledah u tvom oku, mada sasvim mali,
ali srećan što mogao sam da nađem se u njemu…

I najmanji znak katkad je dovoljan,
da osmeh tugu u ćošak potisne,
k'o što brodu znači vetar povoljan,
da se na pučinu lakše otisne…

Utrošeno vreme ne zove se gubitak
ko što ni gubitak ne mora biti večan,
i planinski potok, ma koliko plitak
ipak je potok sve, dok je tečan…

I najmanji znak je katkad dovoljan,
da osmeh tugu u ćošak potisne,
k'o što brodu znači vetar povoljan,
da se na pučinu lakše otisne…

ovde