S.O.S.


Uzmi mi se ako misliš da treba!

Kako smo slabi ispali oboje,
ljubav nam to oprostiti neće.
Podsećaće nas kad je budemo
nosali raznima, kad je budemo terali,
otimaće se kao dete,
gledaće te u oči kao prvog dana vrtića,
a mene neće ni gledati nego će
sesti u ćošak i duriti se…
( Jer naše ljubavi liče na nas ).

Ali tuđina je tuđina i zato se tako i zove.

Trebaćemo jedno drugom
onda kad zaprete oluje,
kad talasi nam brodove budu lomili,
kad budu tonuli,
trebaćemo jedno drugom
da čujemo taj jedva čujni S.O.S!

U međuvremenu ću vežbati telepatiju
da ti za neko vreme pošaljem poruku,
da probudim tvoj promil istrajavanja
i da kao zombi kreneš prema meni.
Dok pospano budeš koračala,
kroz jutarnju izmaglicu,
šaputaću u sebi: da... da... da...

Sve više sam sebi ličim na klovna.
Šatra je prepuna i svi veruju
da osmeh nije nacrtan,
dok moja ljubav prema tebi
razvija kanc materiju na mozgu
koja pritiska centar za orijentaciju
pa mašem mačem i po mojima i po neprijatelju.
Ljubav li je?

Ali tuđina je tuđina i zato se tako i zove.
Otuđi te od tvojih a nikad te ne primi k sebi.
Ja sam ostao. Ostao u svojini.

Uzmi mi se ako misliš da treba!

berger2