SFRJ


Nisam te izgleda volio mnogo
na stanici u Puli pod vrelim suncem leta,
došao sam da ti kažem da odlazim
i ne razumjem zašto te smeta...

S one strane ulice stanuju devojčice,
a ja sam živeo život po svome,
u modroj zori ne zovi mi ime,
posle ove igre kad me slome...

Bam, bam, bam,
ova soba je moj karantin,
ojda da da ojda ojda ojda da,
fa fa la si mi ti...

Koliko puta si ljubila stranca,
o, stidljiva ženo,
ja cijeli život sanjam kako odlazim uz rijeku,
napušteni brodovi plivaju lijeno...

Nema nigde nikog i nemamo kud,
da li znaš kako želim da te nađem,
zima je bila sa puno snijega,
gde baš mene da tako nesto snađe...

Dirli, dirli, dirlija,
il si bos il si hadžija,
cin cingel, cin cingel,
ja volim samo sebe...

Više ne prolazim ulicom Dositejevom,
sve će to o mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš,
obuci se kako umeš i isturi grudi,
na kom tajnom kanalu naći nadu i spas...

Volim te budalo mala, kada padne noć,
tamo daleko, moja zvezda i dalje sja,
ostaću slobodan, bacila je sve niz rijeku,
al' marim ja...

O o oo o,
računajte na nas,
điri điri, šubi du a,
molim te, ne naginji se kroz prozor...

berger2