TA SUZA


Devojka Večna Tuga pokušala je da ga zadrži,
ni osvrnuo se nije,
karmički kod duboko utkan u genetski
nepogrešivo kodira stvarnost...

''Ima li mesta osećanjma?'' - pitala se kroz suze,
koje, kao da su znale odgovor,
u skladu sa besmislom bivstvovanja
na lokaciji odabranoj za ovaj komad...

Još prošli put bezuspešno su pokušali
da isprave greške od pre,
pa zar je potrebno toliko patetike
utrošiti na neminovne preduslove...

Ja nemam stav, prihvatam realnost
bez žudnje za istinom,
odbrojavam unazad od X
i čekam odavno predosećan kraj...

Ti udenuta kao igla u rever beskraja,
sa željom da budeš osa,
kao preko potreban balans za prepoznavanje
eventulnosti smisla u nadolazećim reinkarnacijama...

Ona je pokušala da sedne,
ili je tup pad ostavio taj utisak oku,
ispunila je misiju da svojim suzama
spere sve njegove grehe pred smiraj...

On se uputio daleko,
suludo zagledan u neku vandimenzionalnu tačku,
da se ne primeti njegov grč kojim ne dopušta
suzi da izađe dok ne eksplodira negde tamo...

Ja se smejem, jer to je samo komad
koji je zapisao onaj koji ima moć
da veruje da predoseća buduće prošlosti,
i ljubim te u vlažne obraze...

Ti uvek nežnija nego što iko sluti,
nad tuđim sudbinama lamentiraš,
ne želiš da veruješ da sve prolazi
bar ne večeras ili bar ne meni...

Noć je pala neprimetno, pa se pridigla,
ja se i dalje ne obazirem,
dokle ću moći tajiti spoznaje koje moram
pričuvati za one kojima su preče...

Setim te se, kako ne,
pa ti si mi i dan i noć i udah i izdah,
ti si mi , neka sada prepoznata, suza
na kojoj piše 04, 03, 02, 01...

Ostalo je samo vremena za Volim Te...

ovde