TI


Ti, nije šolja hladnog mleka koje mnogo voli,
Ti, nije ovaj jastuk rukama stegnut,
Ti, nije nedeljno prolećno jutro na neboplavoj reci,
a moglo je biti, svaki put…

On zna da ga negde neko voli, kao Ti,
odlučio je još odavno da krene baš tamo,
do poštovanja hrabar, prezirući slabost,
ovozemaljsko Ti ostavio je samo…

Udalji Ti od onih što joj govore ''izvini'',
jer baš tada bacaju na nju neke čini…

Ti je prokazano, razapeto i ostavljeno da pati,
a da nikada nije bilo ni krivo, ustvari,
dok krivac, anatemisano iskustveno muško biće,
fluorescira boje dok besomučno stari…

Nemoj da ljubiš prozor kad je ledeno beo
otrgnuće ti usana najnežniji deo…

ovde