VOZIM


Vozim ulicom mokrom od neba,
noćni radio, zvuci saksofona,
sve je tu, naizgled sve je kako treba
eto, samo mi nedostaje ona...

Takav sam, od mene važnija sloboda je,
ja ne kupujem to što se ne prodaje,
ipak se pitam mada nema smisla
al baš takva misao me stisla
s kim li je noćas pokisla...

Ja ne znam kud sam pošao
sve što treba već sam prošao
vozim poslednji krug za poslednju dob
i sve što više starim
više verujem da ću da ostavim
tu želju za njom sa sobom u grob...

Za nju je bilo suviše brzo
za mene suviše polako
al da je lako imati
imao bi svako...
Kad bih mogao da biram
izabrao bih opet
nju kao zlatni ram
za moj sivi portret...

Nisam biće patetično
al sam nešto tome slično
nekako se držim tog šablona...
Parkiram auto pod banderu
u želji da pokvarim atmosferu
al sad još samo bolje vidim
da mi fali ona...

ovde